Publikacije

Serija konceptualnih književnih radova kreiranih uz pomoć niza digitalnih i elektronskih tehnika, kao što su računarski AI sistemi za generisanje teksta, poezija optimizovana pomoću Google Keyword Plannera i taktičko pisanje za prevaru programa koji prepoznaju emocije u tekstu.

Među projektima izdvajam sestrinski par knjiga, Tactical Poetics i Optimised Poetics, koje opisuju nove poetske prakse za proizvodnju teksta u doba masovnog nadzora, veštačke inteligencije i digitalne komodifikacije. Svaka knjiga uvode po dva projekta/pristupa oba autora. Ovi pristupi organizovani su po dvema metodama proizvodnje jezika i teksta kao izraza u računarskoj kulturi: optimizacije i taktike.

Ove knjige sam napisao u saradnji sa Darijom Medić. To je zajednička publikacija zagrebačkog Multimedijalnog instituta MaMa i novosadskog Centra za nove medije Kuda.org. u okviru edicije Vektori zajedničke imaginacije (Vectors of Collective Imagination) 2020/2021. Knjige su slobodno i otvoreno licencirane. Mogu se preuzeti besplatno, pomoću linkova u sekciji Publikacije.

Tu je, zatim, digitalni projekat Ja nisam željan da me ko voli, nego da svi zavole lišće, interaktivna neuralna mrežu za generisanje i vizuelizaciju teksta u stilu Miloša Crnjanskog. Ovaj projekat prikazan je u beogradskom Muzeju nauke i tehnike, galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti i pančevačkoj Galeriji savremene umetnosti. Dobitnik je nagrade ARTificial Belgrade, za novomedijsku umetničku instalaciju koja se bavi pitanjem veštačke inteligencije.

Tu je i Zima, knjižica poezije u izdanju Kulturnog centra Albahari i umetničkog kolektiva Škart, koja sadrži pesmu koju sam napravio/napisao uz pomoć AI sistema, kao i Radionica optimizovane poezije, čitački performans i radionica računarske književnosti.

U epohi mreže verujem da kreativno pisanje ne sme da ignoriše činjenicu da je bilo koji tekst pre svega: 1) računarski podatak; i 2) digitalna roba. Za globalni tehno-lingvistički kapital, kako to objašnjava prof. Frederic Kaplan, reči su prosto indeksi roba i usluga. Zašto ne bismo ova tehno-ekonomska ograničenja iskoristili kao umetnička ograničenja? Novi medijski režimi zazivaju nove poetske prakse – dataizam umesto dadaizma.

Maja Ćirić, kustoskinja i kritičarka, opisala je ovaj poduhvat kao herojski čin koji istovremeno štiti nasleđe i stvara savremene interpretacije.

Kao jedan od prvih ovakvih poduhvata na našem jeziku, ova serija radova poziva se na raznolike kulturne prakse, od radova Stanislava Vinavera, zenitista i grupe Oulipo, do savremenih novomedijskih projekata Kennetha Goldsmitha, Adama Harveya i Pip Thornton. Kao što je rekao Kenet Goldsmit: današnji pisac pre podseća na programera nego na namučenog genija.

Prozu o putovanjima i ljudskim geografijama pisao sam u saradnji sa Lazarom Pašćanovićem, piscem i istraživačem, i Klubom putnika, glavnim nezavisnim okupljalištem za samostalne putnike i putopisce Balkana.

U ovoj grupi radova izdvajam Bantustan: Atlas jednog putovanja, infografički putopis Lazara Pašćanovića, Marka Đedovića i mene. Opisujući tromesečno putovanje od Srbije do Namibije, knjiga se fokusira na razgovore između nas i ljudi koje srećemo. Bantustan je knjiga o fluidnim identitetima, neočekivanim vezama, braunovskom kretanju ljudskih čestica i pokušaju da zamislimo nove i drugačije kartografije ljudskih odnosa na zajedničkoj planeti.

Uz mnoštvo rukom crtanih mapa i infografika, svojevrsnih interfejsa za nelinearno čitanje, Bantustan je takođe primer ergodičke i interaktivne književnosti. Kritičari i književnici poput Vase Pavkovića i Elisa Bektaša opisali su ga kao novi oblik romana.

Kroz razgovore sa brojnim i raznovrsnim sagovornicima, knjiga obrađuje teme poput ljudske geografije, rase, religije, univerzalizma, prijateljstva, postkolonijalne ekonomije, kao i veza između afričke i balkanske istorije. Pojam bantustana, sa svojim aparthejdskim značenjem i postjugoslovenskim konotacijama, koristimo kao simbol lične i kolektivne, psihološke i političke segregacije i zatvorenosti.

Domaće izdanje Bantustana dostupno je kao otvoreno licencirana besplatna elektronska knjiga, koja je dosad doživela 3 papirna izdanja (3000 primeraka) i preko 30 književnih gostovanja širom jugoslovenskog prostora. Tako je putovanje same knjige postalo priča za sebe. Globalnu englesku verziju Bantustana izdali smo 2021. godine. Dostupna je na Amazonu kao papirno i elektronsko izdanje.

Takođe sam jedan od autora zbirke kratkih putopisa Neutabanim stazama. Zajedno sa Mariom Janković-Romanom i Nenadom Moračom, napisao sam jedan od putopisa iz knjige, priču o Mongoliji, Zemlja čiji gradovi ne postoje. Redovan sam član žirija književnog konkursa Spasimo putopis koji Klub putnika organizuje od 2019.

Akademskim istraživanjima bavio sam se u oblastima koja povezuju računarstvo, dizajn i umetnost, kao što su afektivno računarstvo, interakcija čoveka i računara, generativna estetika, prepoznavanje emocija u tekstu i vizuelizacija podataka.

Istraživanja su uglavnom vezana za Synesketch, besplatan i slobodan projekat otvorenog koda koji sam započeo u 2008. Synesketch je softverska biblioteka za prepoznavanje i umetničku vizuelizaciju emocija u tekstu. Kao pionirski poduhvat humanizacije veštačke inteligencije i generativne estetike, Synesketch su priznali međunarodni umetnički programi, naučni časopisi i konferencije, kao i mnoge organizacije i pojedinci širom Veba. U svojim akademskim radovima istraživao sam tačnost njegovog sistema za prepoznavanje emocija u tekstu, kao i kvalitet njegovih generativnih vizuala u kontekstu korisničkog estetskog iskustva. Radovi su objavljeni u dva M21 časopisa, IEEE Transactions on Human-Machine Systems i IEEE Transactions on Affective Computing.

Drugi projekat o kojem sam pisao je Paperista, interaktivni animirani vizuelni pretraživač za semantički označene istraživačke radove.

Ova istraživanja kreirao sam u saradnji sa Jelenom Jovanović i Vladanom Devedžićem iz laboratorije Good Old AI sa Odseka za softversko inženjerstvo Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Istraživanja vezana za generativne sisteme obavio sam u saradnji sa Philippom Pasquierom u laboratoriji Metacreation Lab na Školi za interaktivne umetnosti i tehnologiju Univerziteta Simon Fraser, Vankuver, Kanada.

Od tekstova koje sam napisao za Klub putnika, izdvajam dva:

• Znak Kluba putnika – esej o ličnim geografskim linijama koje crtamo krećući se. Esej objašnjava poetsku motivaciju za Klubov generativni dizajn identiteta. Ideje iz eseja izrasle su u projekte eksperimentalne geografije i kartografije poput Geoautoportreta i Zagrebačkih geoglifa.

• Geografsko ja – esej o ličnom geo-identietu koji svako od nas kreira putujući globusom i istražujući ga fizički.

Za portal BalkansMedia napisao sam dva eseja, o data umetnosti i data novinarstvu, i dva tutorijala, o kreativnom kodiranju i o programiranju vizuelizacija uz pomoć biblioteke d3.js.

Za portal BeforeAfter napisao sam esej o najbesmislenijoj aplikaciji na Vebu i recenziju igre Monument Valley.

Tu su i tri stara enciklopedijska članka koja sam za vreme osnovnih studija pisao sa Milanom Stankovićem, Jelenom Jovanović, Mariom Janković-Romanom i Vitom Kovanovićem.

Pišem i beleške u digitalnoj Svesci.

Svesku čine tekstovi, skice i ideje koje još uvek nisu uobličene u projekte ili publikacije. Pre nego dnevnik ili blog, Sveska je kolekcija zapažanja, baza tekstualnih, vizuelnih i interaktivnih raznovrsnosti.

Prvi esej u Svesci je priča o tome kako je nastao ovaj sajt.