Bantustan: Atlas jednog putovanja (Bantustan: Atlas of an African Journey) je ilustrovan putopis, roman, atlas i enciklopedija. Osmislili smo ga Lazar Pašćanović, Marko Đedović i ja.¹ U isti mah, Bantustan je udžbenik za samostalno putovanje Afrikom, ilustrovani atlas, zbirka životnih priča, intimna ispovest i spisak malih tajni i sramota. Naizmenično menjajući glasove tri naratora, to je priča o podelama, izolaciji, kontaktu, prijateljstvu i zamišljanju novih i drugačijih kartografija ljudskih odnosa na zajedničkoj planeti.

Priča prati naše tromesečno putovanje preko Srbije, Bugarske, Turske, Sirije, Jordana, Egipta, Sudana, Kenije, Ugande, Ruande, D. R. Konga, Tanzanije, Zambije i Namibije. Sam projekat putovanja, organizovan 2010. godine, može se tumačiti u kontekstu psihogeografije i eksperimentalne geografije.² Stopirajući i koristeći digitalne platforme za razmenu gostoprimstva, pokušali smo da se povežemo sa različitim ljudima svih klasa, rasa, uzrasta, identiteta i uverenja. Mnoge od njih upoznali smo zahvaljući filozofiji zajednice koju je negovao rani CouchSurfing. Putovanje je pokušalo da odgovori na pitanje kako fizički i čulno doživeti digitalno globalizovan svet.

Napisan u 3 naratorska glasa, Bantustan je primer i kolaborativnog književnog projekta.³ Pašćanović, Đedović i ja zajedno smo radili na tekstu nekoliko godina, pretvarajući putopisni blog u međužanrovski eksperiment. Engleski prevod knjige Pašćanović je završio 2021.

Uz seriju rukom crtanih mapa, infografika i vizuelizacija podataka, svojevrsnih interfejsa za nelinearno čitanje, Bantustan je primer ergodičke i interaktivne književnosti.⁴ Čitaoci mogu da biraju kako će čitati knjigu: na tradicionalan linearan način ili kartografski, služeći se mapama kao vizuelnim interfejsima za skakanje od priče od priče.

Sve mape i vizuale crtao sam rukom, digitalno, pomoću tableta za crtanje. Mape predstavljaju složene tapiserije piktograma, ideograma, različitih pisama, grbova, lavirinata, tajnih poruka i drugih skrivenih simbola. Čitaoci su slobodni da ih rastumače i dešifruju. Na ovim crtežima radio sam godinu dana.

Ukupno, Bantustan sadrži ukupno 32 ilustracije koje idu preko cele stranice, od kojih su 19 mape, kao i 25 manjih vizuala, grafičkih elemenata, piktograma i glifova.

Bantustani⁵ su bili rezervati za crne Afrikance, koje je uspostavio aparthejdski režim. Takođe nose važnu postjugoslovensku konotaciju.⁶ Knjiga opisuje mnoge veze između balkanske i afričke istorije i savremenosti.

Izuzev ovih širih društvenih konotacija, međutim, bantustani se u našoj knjizi pre svega odnose na mehure u kojima svi živimo svoj život. Nas troje, kao autori i protagonisti, ukjučiv i ljude koje srećemo na putu, neprestano pokušavamo da izađemo iz ovih višeslojnih mehura koji nas zarobljavaju – svoga ega, svoje porodice, društvenog kruga, klase, rase, religije, etničke pripadnosti, jezika, državljanstva, itd. – i da uspostavimo kontakt sa ostatkom sveta. Takvi pokušaji često su bolni i katkad katastrofalni, što dovodi do niza sukoba, razočaranja i kriza, ali se do kraja knjige ipak potvrđuje mogućnost i značaj ljudskih veza.

Originalno domaće izdanje Bantustana objavili smo 2015. godine,⁷ kao neprofitni samizdat, uz pomoć crowdfunding kampanje koju je organizovao Klub putnika, regionalno okupljalište za putopisce i samostalne putnike. Ova knjiga dostupna je kao otvoreno i slobodno licencirana i besplatna elektronska knjiga.

Knjiga je doživela tri izdanja (3000 primeraka) i preko 30 književnih gostovanja širom jugoslovenskog prostora. Između ostalog, bili smo u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Rijeci, Banjaluci, Kragujevcu, Puli, Mostaru, Somboru, Sinju, Konjicu, Trebinju, Pirotu, Varaždinu, Subotici, Čačku, Čakovcu, Osijeku, Istočnom Sarajevu, Babušnici, Opatiji, Vršcu, Makarskoj, Dimitrovgradu, Bačkom Monoštoru, Pazinu i Pančevu.

Vasa Pavković, pisac i književni kritičar, napisao je da se Bantustan »čita kao jedna vrsta pikarskog romana, ali i kao uzbudljivo i autentično svedočanstvo o savremenom svetu.«

Ildiko Erdei, profesorka antropologije na Univerzitetu u Beogradu, nazvala je Bantustan »projektom nenamerne etnografije i eksperimentalne antropologije.«

Elis Bektaš, pisac i pesnik, nazvao je knjigu »vrhunskom književnošću.« Ova knjiga, napisao je, »istinska je literarna delicija kakve ovdje rijetko imamo priliku kušati. Usudiću se ustvrditi da je Bantustan ne samo putopis, već i jedan novi oblik romana.« ■