Digitalno-književni tekstovi izvedeni su u Poletu, u sklopu konferencije Art + Science. U tekstove spada veštačka poezija (koju su generisali računarski programi), optimizovana poezija (literarni tekstovi optimizovani uz pomoć softvera Google Keyword Planner), kao i taktička poezija (tekstovi koji svoju poetiku crpe iz pokušaja da se prevare algoritmi za prepoznavanje tekstualnih emocija).

Ovo je primer veštačke pesme koju je napisao AI sistem izgrađen uz pomoć markovljevih lanca i rekurentnih neuralnih mreža:

Takođe smo kreirali, uređivali i čitali automatski generisane aforizme i slogane:

Drugi oblik poetike vođene veštačkom inteligencijom podrazumeva taktičku poeziju – rečenice i stihove pisane ili odabrane s namerom da prevare softver za automatsko prepoznavanje emocija u tekstu. Izgrađena tako da detektuje tekstualne afekte i sentimente, ova vrsta AI sistema najčešće se koristi u digitalnom marketingu. Afektivne algortime proučavao sam tokom svojih informatičkih studija i tokom rada na projektu Synesketch. Sada smo namerno nastojali da zbunimo emocionalne algoritme. U ovakvim subverzivnim i taktičkim pristupima jeziku prepoznajemo nove poetske senzibilitete. Primeri:

Treći oblik vezan je za aplikaciju Google Keyword Planner. Kada u nju unesete tekst reklame, softver vam predloži dodatne ključne reči i fraze kojima možete da unapredite njegovu marketinšku delotvornost. Umesto reklama, pak, u aplikaciju smo uneli poeziju. Ono što nam je aplikacija predložila reinterpretirali smo kao optimizovanu poeziju. Ovo je, primera radi, optimizovana verzija Pjesnika Antuna Branka Šimića:

Uz predloge ključnih reči, Google Keyword Planner obezbeđuje i informacije o cenama reči, za slučaj da želite da platite internet reklamu koja sadrži dati tekst. Evo verzije Plavog čuperka, pesme Miroslava Antića, pretvorene u digitalnu robu:

Pre radionice i performansa, ova pitanja otvorio sam TEDx predavanjem o budućnosti jezika, koje sam održao u Mokrin Hausu.

U epohi mreže bilo koji tekst pre svega je: 1) računarski podatak; i 2) digitalna roba. Za globalni tehno-lingvistički kapital, kako to objašnjava prof. Frederic Kaplan, reči su prosto indeksi roba i usluga. Zašto ne bismo ova tehno-ekonomska ograničenja iskoristili kao umetnička ograničenja? Novi medijski režimi zazivaju nove poetske prakse – dataizam umesto dadaizma.

Radovi ovog tipa pozivaju se na raznolike projekte, od tekstova zenitista i grupe Oulipo do savremenih novomedijskih projekata Kennetha Goldsmitha, Adama Harveya i Pip Thornton. ■