Bantustan: Atlas jednog putovanja je objavljen 2015. kao samizdat Kluba putnika. Dostupan je kao otvoreno licencirana besplatna elektronska knjiga. Zajedno su ga napisali Uroš Krčadinac, Lazar Pašćanović i Marko Đedović. Kao infografički putopisni roman o putovanju kroz Afriku, Bantustan je pripovest o podelama, izolaciji, kontaktu i zamišljanju drugačijih kartografija ljudskih odnosa na zajedničkoj planeti.

Uz seriju rukom crtanih mapa, infografika, interfejsa i vizuelizacija podataka, Bantustan je primer ergodičke interaktivne književnosti. One predstavljaju složene tapiserije piktograma, ideograma, različitih pisama, grbova, lavirinata, tajnih poruka i skrivenih simbola. Crtanje je trajalo oko godinu i po dana.

Na izložbi su ove mape prvi put prikazane kao zidne grafike u velikom formatu. Na izložbi je premijerno predstavljen i Bantustan: Interaktivni atlas, digitalni tumač ovih mapa, autorska književno-grafička Web aplikacija koju je Uroš Krčadinac napisao i dizajnirao baš za ovu izložbu. Bantustan: Interaktivni atlas sadrži objašnjenja za sve simbole na mapama – i još poneki dosad neobjavljeni komentar.

Izložba je premijerno postavljena u Galeriji Doma kulture Studentski grad u Beogradu, pod uredničkim i kustoskim vođstvom Maide Gruden, urednice likovnog programa DKSG. Drugi put je postavljena u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti i Makedonskom kulturom centru u Skoplju, u okviru književnog festivala Nova prikazna. ■

Čitajući Bantustan i gledajući crteže – interaktivne mape – nemoguće je odupreti se osećaju da je autor možda tražio Afriku i svet, ali da ih je pre nego što su se desili, on zapravo oduvek znao.

— Emilia Epštajn, kustoskinja u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu

... u skučenom i rutinski isprogramiranom svetu umesto sveprisutnih bankomata, menjačnica i kasa, Uroš mapira ono što aktivno nestaje: međuljudske odnose, prijateljstva i razumevanje.

— Ana Knežević, kustoskinja u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu

Uroševe interaktivne mape bogate su i zavodljive kao i melodija iz svirale malog kairskog čarobnjaka.

— Prof. dr Ildiko Erdei, profesorka antropologije na Univerzitetu u Beogradu

Ovo što je zanimljivo kod Uroša kao autora, jeste neiscrpna inovativnost, drugačiji uglovi sagledavanja (jednog istog) procesa i rada i koliko zapravo može da se nauči od njega i da bude inspirativan – i kao umetnik/autor, i kao kolega.

— Mane Radmanović, grafički umetnik, dizajner i edukator