Kulturni centar Albahari objavio je ediciju poezije koju čine 4 zbirke nazvane po godišnjim dobima: Zima, Proleće, Leto i Jesen. Raznovrsne po stilu i tehnici nastajanja, ove pesme ukazuju na moguće pravce buduće proizvodnje poetskog teksta.
Ljudi su poplave jedina je pesma u zbirci koju je generisao računarski sistem:
nevažne stvari ruše iznad ratnog ostrva
stoji otisak usana
i da se smeju u lice
ti prilaziš
a napolju ljudi odlaze
ljudi su poplave
Sistem za automatsko generisanje teksta zasnovao sam na rekurentnim neuralnim mrežama. Trenirao sam ga na tekstualnoj bazi podataka koja se sastoji od pesama Momčila Bajagića Bajage, modernističke poezije Miloša Crnjanskog i kompletnog Ustava Republike Srbije. Nakon što je program izbacio nekoliko stotina tekstova, pažljivo sam izabrao najbolje, uključiv i Ljudi su poplave.
Autorski postupak u slučaju generativne umetnosti i književnosti podrazumeva kreiranje skupa podataka za treniranje algoritama za mašinsko učenje, podešavanje njihovih parametara, te selekcija i kuriranje izlaza iz programa. Računar je prosto alat; u ovom slučaju, pisac je čovek koji bira i uređuje. Kao što sam napisao u objašnjenju pesme, objavljenom u istoj zbirci:
Ako vas pesma gane, sami ste krivi; računarski program nije inteligentan i nije ništa želeo da kaže.
Nazvavši ovu pesmu pozitivnim primerom kombinatornog plagijarizma, kritičari su interpretirali pesmu kao ljubavno pismo u epohi globalnih migracija i lokalne džentrifikacije na obalama Beograda. ■
