Krećući se i putujući, svaki čovek crta linije. Bilo da ode u drugu sobu ili na drugi kontinent, nova linija se formira. Ove linije nisu vidljive. Pokušali smo da zamislimo kako bi izgledale da jesu vidljive (da, primera radi, svaki čovek sve vreme nosi GPS uređaj sa sobom). Kolekcija ovih geografskih linija, jedinstvenih za svakog pojedinca, formirala bi enciklopediju ljudske geografije, atlas tragova ljudskih kretanja i migracija, atlas od nekoliko desetina milijardi stranica.
To je slično Braunovom kretanju: ukoliko ljude zamislimo kao čestice, ljudsko društvo je gas ili fluid. Svaki novi razgovor, svaki novi susret između ljudi, izaziva hemijsku reakciju i može da proizvede novi ugao i novu putanju.
Ovo je bio originalni koncept za vizuelni identitet Kluba putnika, zajednice koja promoviše individualnu, subjektivnu, kreativnu, nekomodifikovanu i anti-industrijsku viziju putovanja. Tu putovanje nije čin turizma nego čin razumevanja, opažanja i osećanja zajedničke planete. Čin razvijanja dubljeg senzibiliteta prema geografskim, klimatskim, ekonomskim, proizvodnim i tehnološkim sistemima unutar kojih živimo, a koji su svi globalni.
Identitet smo konceptualizovali Lazar Pašćanović i ja. Monika Lang je dizajnirala nekoliko vizuelnih primera, a ja sam isprogramirao algoritamsku generativnu verziju.
Računarski program svaki put iznova generiše novi dizajn, shodno ideji da je trag svakog ljudskog stvorenja jedinstven. Napisan uz pomoć tehnologije D3.js, program se poziva na tradiciju generativnih linijskih logoa (tu je, primera radi, logo Centra za promociju nauke i laboratorije MIT Media Lab), stavljajući je u kontekst kulture putovanja.
Ideju jedinstvenog geografskog otiska kasnije sam razvio kroz svoje projekte u oblasti eksperimentalne geografije, kao što je Geoautopotret, minuciozno nacrtana linija svih putanja koje sam prešao i proputovao otkad sam se rodio.
Danilo Kiš, pisac koji se davno pre Interneta bavio idejom književnih baza podataka, napisao je u svojoj Enciklopediji mrtvih:
Jer – a to je mislim osnovna poruka sastavljača Enciklopedije – nikad se ništa ne ponavlja u istoriji ljudskih bića, sve što se na prvi pogled čini da je isto jedva da je slično; svaki je čovek zvezda za sebe, sve se događa uvek i nikad, sve se ponavlja beskrajno i neponovljivo. (Stoga sastavljači Enciklopedije mrtvih, tog veličanstvenog spomenika različitosti, insistiraju na pojedinačnom, zato im je svako ljudsko stvorenje svetinja.)
Koncept identiteta Kluba putnika predstavljen je na nekoliko festivala i događaja u Srbiji, Hrvatskoj i BiH, uključujući SHARE konferenciju u Beogradu i program popularne antropologije Muzeja Vojvodine u Novom Sadu. ■
