Radionicu je organizovao Klub putnika, glavno nezavisno i neprofitno okupljalište za samostalne putnike i putopisce Balkana. Nekoliko godina sam intenzivno učestvovao u radu Kluba, kao urednik, organizator, pisac i izdavač.

Radionica Slepi kartografi bila je deo Putničke kuće, projekta zajednice Kluba putnika. Klub bi organizovao kampanju zajedničkog crowdfunding finansiranja, iznajmio stan u nekom gradu (to je 2012. bio Istanbul) i napravio besplatan i otvoren program rezidencije, jednu vrstu kolonije za kulturu samostalnih i nekomodifikovanih putovanja. Smeštaj u Putničkoj kući bio je besplatan za sve prijavljene.

Kao deo programa, radionica se bavila istraživanjem i mapiranjem skrivenih priča i simbola najvećeg grada na Balkanu, referencirajući se na raznovrsne projekte, knjige i prakse mapiranja, kao što su Mapa kao umetnost, De Sertoova Praksa svakodnevnog života, Mape imaginacije: pisac kao kartograf, Situacionistička internacionala, Eksperimentalna geografija, digitalni projekat We Feel Fine, aboridžinski Pesmopleti, osmanska kartografija Pirija Reisa i mnogi drugi.

Polaznici radionice dolazili su iz raznih oblasti (putnici, umetnici, pisci, muzičari, programeri, stolari, fizički radnici) i različitih zemalja (Turska, Srbija, Nizozemska, Italija, Hrvatska, BiH, Nemačka, SAD).

Mape napravljene za vreme radionice predstavljene su u Putničkoj kući. ■