Pismo digitalnom čitaocu

Uroš Krčadinac

Dok skroluješ kroz objave i komentare, dragi čitaoče, obrati pažnju na svoje emocije. Pre ili kasnije, iznerviraćeš se. Nešto će te uvrediti, istrigerovati. Zato obrati naročitu pažnju! Pažljivo posmatraj misao koja ti je došla u svest. Da li glasi ovako? »Pravda je napadnuta! Zlo nadire! Sad je važno da reagujem, da uđem u raspravu, javno, da im objasnim. Da čuju. To je moja odgovornost. Dok mogu javno da govorim, pobediće dobro a ne zlo!«

Kada prepoznaš ovakvu misao, čitaoče, seti se da su Fejsbukovi algoritmi baždareni tako da u tebi proizvedu emociju besa. Pokazalo se da besan provedeš na mreži daleko više vremena nego kad si spokojan i smiren. A ukoliko provedeš više vremena, više ćeš videti reklama i cena Fejsbukovih deonica porašće za milicent.

Drugim rečima: što više besmislenih frontova, što više svađa i polemika, što više zaoštrenih identitetskih grupa, što više »sukoba mišljenja« »slobodnih pojedinaca«, što više impotentnog aktivizma, što više što bizarnijih digitalnih histerika, to bolje po digitalni kapital.

Ne gledaj u tome, čitaoče, nikakvu agendu. To je prosto biznis model. Niko pojedinačno ne želi da te uvredi ili istrigeruje. Baš ih briga. U stvari, ljudi koji vode Big Tech kompanije ne moraju ni da znaju kako rade algoritmi koji pakuju sadržaj za tebe. Današnji algoritmi mogu sami da nauče šta te privlači da ostaneš na mrežama, i da ti onda serviraju personalizovane udice. To je automatizovana statistika, koja nastoji da maksimizuje vreme koje korisnik provede u sistemu.

Kako takvi algoritmi rade? Imaš na mom sajtu nekoliko radova o tome.

Uz pomoć takvih algoritama, Big Tech je faktički postao strukturni saveznik ludaka na Internetu, ravnozemljaša i besnih trolova, zaveraša svih vrsta, ali i svih digitalnih aktivista uopšte. Što su vatreniji, to bolje. Kompanije nije briga šta je sadržaj sukoba, dokle god te sukob vraća na mrežu i čini te ovisnikom. Stvar je strukturna, ovog puta i automatizovana.

Uglavnom: dok se boriš za pravdu, dok spašavaš svet, dok razvijaš »kulturu dijaloga«, dok biješ svoje kulturalne ratove i podižeš svoje onlajn revolucije, dok se svrstan u jednom taboru boriš protiv zlikovaca iz protivničkog tabora, ti u stvari besplatno radiš za digitalni kapital. Rintaš za tuđe babe zdravlje.

Njihov kapital, čitaoče, meri se tvojim besom.

Kad sledeći put prepoznaš da si se iznervirao, uvredio, istrigerovao, pokušaj da se ne identifikuješ sa tom emocijom. Tretiraj je kao bol u kolenu. Nemoj da se pitaš da li si u pravu. Verovatno jesi, ali to nije važno. Umesto toga, pomisli: »Gle, još jedna algoritamska udica. Neka je. Odoh da radim nešto pametnije.«