Radionicu smo osmislili i vodili Ivona Petrov i ja. Artikulisali smo je uz pomoć serije pitanja:
Ako je narod Naska crtao majmune i kitove, šta mi danas crtamo za svoje bogove? Šta ovi moderni geoglifi govore o našim urbanim okruženjima i data prostorima u kojima živimo? Da li je pokret kvantifikovanja sebe subverzivan ili konformistički? Može li samo-nadzor (self-surveillance) da prevaziđe nivo data fetišizma i postane način na koji stičemo dublji senzibilitet spram tehnoloških sistema? Šta su taktike – u smislu koji im daje de Certeau – koje možemo da upotrebimo kao kreativni pojedinci koji žive unutar ovih nepreglednih tehno-sistema za nadzor?
Pre nego što smo počeli da crtamo GPS uređajima i aplikacijama, razgovarali smo o raznovrsnim projektima, knjigama i praksama koje se bave mapiranjem. Obrađivali smo autore i umetnike kao što su S. Wright, K. Harmon, M. de Certau, P. Turchi, G. Debord, N. Thompson, J. Harris i drugi.
Drugi dan radionice bio je posvećen istraživanju urbanog okruženja i pravljenju konačnih GPS linija. Trećeg dana organizovali smo malu izložbu i diskusiju u zagrebačkom Tehničkom muzeju TMNT, gde se održavala konferencija Plan D.
Izuzev radionice, na konferenciji sam predstavio i svoj projekat, Geoautoportret, detaljnu mapu svih geografskih putanja koje sam ikada prešao. ■
