Eng
Naš
Stara knjiga o vojnom ustrojstvu kaže: Reči se ne čuju, pa se zato prave cimbala i bubnjevi. Signali se ne vide, pa se zato prave barjaci i zastave. Cimbala i bubnjevi, zastave i barjaci koriste se da bi usredsredili i objedinili mnogobrojne uši i oči. Kada se ljudi ujedine, hrabri ne mogu nastaviti sami, bojažljivi se sami ne mogu povući – ovo je pravilo za borbu u grupi.
Objediniti uši i oči znači naterati ljude da zajednički slušaju i gledaju kako bi se izbegli pometnja i nered. Signali se koriste radi upućivanja na pravac i da bi se sprečilo da se pojedinci udalje od grupe.
Dakle, kada se borite noću, često ćete paliti vatre i udarati u bubnjeve; kada se borite danju, razvićete brojne barjake i zastave da bi delovali na uši i oči.
Koristite se mnogobrojnim signalima da biste uznemirili njihova čula i uplašili ih svojom vojnom moći.
Ovaj odlomak deo je starog kineskog vojnog traktata Umeće ratovanja (孫子兵法, The Art of War) , napisanog 500 godina pre nove ere. Radi se o jednom od najstarijih tekstova koji se bave praktičnom upotrebom zastava.