Nikakvog barjaka

Dželaludin Rumi

Nekada sam želeo kupce za svoje reči.
Sad žudim za nekim ko bi me otkupio od reči.

Stvorio sam mnoštvo čarobno smišljenih slika,
prizora sa Avramom, i Avramovim ocem, Azarom,
koji je i sam bio čuven po ikonama.

Tako sam umoran od onog što sam radio.

Onda je došla jedna slika bez oblika,
i prekinuo sam.

Nađite nekog drugog da pazi na dućan.
Napuštam posao pravljenja slika.

Najzad sam upoznao
slobodu ludila.

Zalutala slika pristiže. Vrištim:
»Izlazi napolje!« Raspada se.

Jedino ljubav.
Jedino držalo podesno za barjak,
i vetar. Nikakav barjak.