Identitetske sirovine za fabriku profiličnosti

Uroš Krčadinac

Istražujući digitalne i generativne identitete za projekat Svesvrstani, otkrio sam profesora Hansa Georga Melera (Moeller), koji trenutno predaje na Univerzitetu u Makauu. Povezujući teorije društvenih sistema, tao i zen filozofiju i materijalistički pristup istoriji, Meler je napisao više knjiga o sistemima, identitetima, digitalnim profilima i zamkama moralnosti, kao što su You and Your Profile: Identity After Authenticity, The Moral Fool: A Case for Amorality, Genuine Pretending: On the Philosophy of the Zhuangzi i Luhmann Explained: From Souls to Systems. Uz pisanje i akademski rad, Meler se ostvario i kao Jutjuber. Vodi dva odlična kanala koja preporučujem svima: Carefree Wandering i Philosophy in Motion.

U svojoj knjizi o identitetima, Meler identifikuje tri tehnologije za proizvodnju identiteta, koje su se razvijale tokom istorije:

1. Čestitost (Sincerity) je nastarija i najtvrđa identitetska tehnologija. Radi se o tradicionalnim društvenim ulogama, koje pojedinci preuzimaju po rođenju ili tokom ključnih trenutaka u životu. To je, primera radi, identitet oca ili majke, sina ili ćerke, paora ili ratnika, Srbina ili Mađara, pravoslavca ili katolika, feudalca ili sluge. Tradicionalno društvo očekuje da se pojedinci iskreno identifikuju sa ovim ulogama, otuda termin »iskrenost«. U našem kontekstu, pak, verujem da ga je uputnije prevesti kao »čestitost«: biti čestita majka, čestit kralj, čestita vernica, čestit Grk.

2. Autentičnost (Authenticity) nastaje u modernosti. Ljudi odbacuju svoje tradicionalne uloge i razvijaju novi ideal: identitet je ono što sam sâm pronašao, što sam napravio za sebe. Identitet je odraz autentične esencije mene kao bića. Tipični primeri: identitet umetnika ili aktiviste. Kao identitetska tehnologija, autentičnost pretpostavlja da ja kao pojedinac, kao kartezijanski subjekt, posedujem autentičnu i trajnu esenciju, i da treba da nastojim da je pronađem – da pronađem sebe. Recimo da je autentičnost i dalje identitetski difolt za većinu nas.

Meler tu vidi problem. Šta uopšte znači ta naredba: budi svoj, budi autentičan? Ako nekom kažete, »moraš sâm da odrediš svoj identitet«, stavili ste ga u ono što se zove »a double bind« – ako vas posluša, samim tim se pokorio vašem zahtevu; ako vas ne posluša, nije autentičan već po definiciji. Meni je ta analiza bliska. Svaki put kad mi neki brend poruči da »budem svoj«, iz inata poželim da ne budem svoj.

Na dubljoj razini, postoji li uopšte ta esencija sebe koju autentičnost pretpostavlja? Ideja »sebe« samo je još jedan konstrukt za koji se naši umovi hvataju kao za slamku, još jedan metafizički apsolut ne mnogo drugačiji od Ilije Gromovnika. To je staro pitanje: da li smo odvojeni od ostatka sveta ili smo, pak, psiho-fizički procesi upleteni u njegovu pređu? Da li moja svest oblikuje moje prirodno i društveno biće ili, pak, moje biće oblikuje moju svest? Da li je naša volja apsolutna ili relativna i relaciona? Toj ideji atomizovanog »sebe« koje je odvojeno od sveta, toj ego-konstrukciji, toj sablasti sopstva, moderan čovek robuje isto koliko je tradicionalan čovek robovao nametnutim društvenim ulogama. Apsolutna autentičnost možda i nije ništa drugo nego ego-adikcija?

Zato Meler odbacuje oba esencijalizma, kako tradicionalni tako i individualistički, i formuliše treću i najnoviju identitetsku tehnologiju:

3. Profiličnost (Profilicity). To je ono što, evo, upravo radim: pišem objavu na svom sajtu, kreiram sliku sebe, predstavljam se na određen način, legitimišem se pred vama, a samim tim i sebe počinjem da gledam vašim očima, sebe počinjem da definišem načinom na koji me gledate. Tu Meler od Niklasa Lumana (Luhmann) preuzima termin »a second order observation«. Učimo da gledamo gledajuću tuđa gledanja.

Na prvi pogled, profiličnost deluje kao civilizacijski poraz. Meler, međutim, ističe i dobre strane ove identitetske tehnologije: samim tim što sam problem identiteta udaljio od svoje neposredne svesti, stekao sam nešto prostora za disanje. Dok čestitost (sincerity) podrazumeva da ja u svakoj biti svoga bića iskreno budem sin, otac, kmet, Crnogorac, Albanac, Nemac, a dok autentičnost (authenticity) podrazumeva da ja u svakoj biti svoga bića osećam autentičnog pojedinačnog sebe, pa ako se ne osećam dobro, to mora da znači da se »nisam pronašao«, profiličnost mi prosto poručuje: tvoj profil je tvoje lice pred svetom, svidelo ti se to ili ne, a da li se intimno identifikuješ s njim uopšte nije važno. Važno je to šta radiš, ne ono sa čime se identifikuješ. Još su stari zen filozofi znali da se ne moraš identifikovati ni sa mislima koje ti lutaju kroz svest.

Šta su Svesvrstani u kontekstu Melerove teorije?

Identitetske sirovine za fabriku profiličnosti.