Fragmenti i citati

Razni autori

Identitet je kost za glodanje koju vam dobace prije nego vas ogule do gole kože.
— Boris Buden, Iz rata se ništa korisno ne može naučiti

Identitet je ideologija koja bez konkurencije vlada suvremenim svijetom.
— Boris Buden, Postkomunistička tranzicija ideološka je zamka

To su memetička plemena. Memetičko pleme definišemo kao grupu agenata sa kompleksom mema, ili memepleksom, koji direktno ili indirektno nastoji da drugima nametne svoju posebnu mapu stvarnosti, zajedno sa svojim moralnim imperativima. Ova plemena su na aktivnoj dužnosti u novom kulturalnom ratu. Oni poseduju mnoštvo suprotstavljenih zahteva, interesa, ciljeva i organizacija. Iako su crvena i plava plemena svakako bila daleko od monolitnosti, svaka tvrdnja o jedinstvu memetičkih plemena je smešna. Levičar iz establišmenta koji se svađa sa desnicom istovremeno mora da se nosi sa ismevanjem dirtbag levice, dok ona trpi kritike koju im upućuju aktivisti za socijalno pravdu (SJA), koja zauzvrat kritikuje intelektualni mračni Veb (IDW). Rovovsko ratovanje starog kulturalnog rata postalo je opšta makljaža, tuča svih protiv svih.
— Peter N. Limberg & Conor Barnes, The Memetic Tribes of Culture War 2.0

Koliko imam tih identiteta, ha, ha..., irski i crnogorski, golootočki i nikšićki, grudobolni i beogradski, ulični i šizofreni, fudbalski i dečački, likovni i prijateljski, mađarski i filmofilski, citatni i vestern-identitet, levičarski i mediteranski, jugoslovenski i pozorišni, identitet španskog borca i košarkaški... Ovako može u nedogled... samurajski i petrogradski, suicidni i partizanski, sumatraistički i identitet gluvarenja, identitet fusnote i sinkope... lenjingradski i dubrovački, carodušanski i očinsko-drugarski... Moj haos u glavi nema suncobran.
— Božo Koprivica, eseji

Interesantno je to da je Kongres Sjedinjenih Država nedavno doneo zakon kojim se paljenje američke zastave tretira kao veoma ozbiljan prestup. Doneli su taj zakon uz mnogo patriotskih govora, retorike, rodoljubivih pesama. Ovo je najfantastičniji primer konfuzija između simbola i stvarnosti, između jelovnika i obroka, jer je taj isti Kongres direktno ili indirektno odgovoran za spaljivanje svega onoga što zastava označava, a to su geografske Sjedinjene Američke Države i njihov narod. Time što ne čini mnogo u vezi sa devastacijom naših šuma, zagađenjem naših voda i atmosfere, bezobzirnim rasipanjem naših prirodnih resurse, time što pribegava obliku ekonomije koji bi se pod bilo kojim razumnim okolnostima morao nazvati pukim ludilom. Očigledno da ne možemo da razlikujemo simbole i stvarnost. Toliko smo hipnotisani rečima i simbolima. A kada je zastava zemlje dragocenija od zemlje, zar to ne znači da smo ludi?
— Alan Watts, serija javnih predavanja

Opštije gledano, teorija performativnog identiteta nudi upravo ono što subjekat globalne palanke (idealizovana zajednica potrošača) svakodnevno čuje i želi ponovo da čuje: da je slobodan, da se može do mile volje igrati identiteta, birati šta je bio i šta će biti, jer sve je, naposletku, maska i predstava. (...) Paradoksalno za teorijski sistem koji poriče svaku metafiziku, sloboda se u njemu može ostvariti samo ako je subjekat idealistički uzdignut u položaj apsoluta, to jest apsolutnog potrošača koji vrši slobodan izbor identiteta. U praksi, stvari stoje nešto drugačije. Subjekat je prinuđen da svoju slobodu ostvaruje 'lukavstvom tobožnjeg izbora: lukavstvom izbora onoga što je već izabrano. On se u stvari usaglašava, on pristaje, on se slaže, ne bi li se nekako uložio u duh palanke.' (Filosofija palanke, str. 25.) Da bi uopšte postojao kao subjekt u diskursu globalnog sela, on mora konzumirati jedan od identiteta koje mu taj diskurs nudi.
— Vladimir Tasić, Kapitalistički realizam i filozofija globalne palanke