Кako da osećamo i mislimo avete poput klimatskih promena, globalnih migracija, Big Data interneta i visokofrekventnih finansijkih transakcija? Ma koliko se činili apstraktnim, ovi složeni procesi na naše živote utiču svakodnevno i sveobuhvatno. Кako da pričamo o njima? Кako da ih predstavimo našem duhu i našem telu?
Javni dug Republike Srbije jedna je od takvih aveti: neopažljiv a sveprožimajuć. Кako dug doživeti vlastitim metabolizmom?
Кao stilska vežba iz vizuelizacije podataka, ovaj rad prikazuje poslednjih 10 godina duga Republike Srbije. Za svaku godinu, udeo duga u bruto dоmaćem proizvodu (BDP) predstavljen je količinom šećera u crnoj kafi. Kafa je izabrana kao tradicionalno balkansko piće oko kojeg se organizuje društveni život.
Dug kao dijabetes u igru predstava uvodi čulne metafore: šećer i dug, kafu i ritualni užitak, slatku drogu i kolektivni luksuz, dijabetes i finansijsku kolonizaciju.
Posetioci instalacije bili su pozvani da piju kafu, jednu šolju/godinu za drugom, kako bi eksponencijalni rast duga doživeli najpre kao prijatan energetski šok a zatim, do kraja 10-godišnjeg niza, kao nešto otužno, neprijatno i dugoročno štetno po organizam.
Instalacija je bila deo izložbe Art + Science: Makers, postavljene u beogradskom Muzeju primenjenih umetnosti, koju je organizovao Centar za promociju nauke u Srbiji. ■
