Skica je nastala slučajno, tako što sam editor za programski kôd jednom pogledao iskosa¹. Digitalni grid se oneobičio, programerske vitičaste zagrade postale su minijaturne ptice. Digitalni oblak (cloud) nekako je postao jasniji.

Pored estetike slika verujem da nam je potrebna i estetika sistema, novo osećanje sistema, struktura i povratnih sprega – od softverskih sistema do klimatskih, finansijskih i mikrobioloških. Razvijanje senzibiliteta prema sistemima započinje veštinom menjanja perspektive. Možemo to nazvati i umetnošću paralakse.

Ilustraciju sam kreirao na poziv Maje Ćirić², kustoskinje i kritičarke, povodom Konkursa za tradicionalnu Jesenju izložbu³ Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), koja će se krajem godine održati u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić u Beogradu.

Ilustraciju sam nacrtao u zadatim bojama izložbe. Slika se generiše uvek iznova, u beskonačnim varijacijama, uz pomoć tehnologije p5.js⁴. Kôd je otvoren i besplatan. Slobodni ste da ga upotrebite⁵. (Tu su verovatno najkorisnije funkcije za generisanje slučajnih brojeva u asimetričnim normalnim raspodelama, kojima se kontrolišu oblik i dimenzije vitičastog jata.)

Imam nekoliko ideja za budućnost Nanogalebova, ali o tom – potom. Zasad neka bude tu kao digitalna stilska vežba⁶, skica ili ilustracija slična onima koje zadajem studentima i polaznicima radionica u okviru svoje edukatorske prakse. ■